Пољска црква Трошељи

Пољаци су се на просторе Босне и Херцеговине, па тако и данашње Републике Српске, досељавали крајем 19. вијека за вријеме аустроугарске управе. Највећи број досељеника стизао је из Галиције, а насељавали су подручја око Бање Луке, Прњавора, Дервенте и Босанске Градишке. Бавили су се углавном земљорадњом, пчеларством и сточарством, те су оснивали читава пољска села као што су Нови Мартинац, Челиновац и Раковац. Иако су његовали свој језик, обичаје и вјеру, Пољаци су били дио свакодневног живота ових крајева и оставили су значајан траг у привредном и културном развоју. Након Другог свјетског рата већина пољског становништва иселила се у Пољску, али је сјећање на њихово присуство и данас живо у многим мјестима Републике Српске.

Посебно мјесто у историји пољске заједнице заузима црква Светог Анте у Трошeљима. Након што су мјештани добили дозволу за градњу, формирано је вијеће које је прикупљало новац међу народом у Трошeљима, околним селима и Славонији. На челу је био Јозеф Зјелонка, у народу познат као „Касијер“. Према предању, приликом једног повратка из Славоније замало се утопио у Врбасу, али се у тренуцима опасности помолио Светом Анти и чудом спасио. Из захвалности, управо је Свети Анте постао заштитник цркве. Градња је трајала од 1925. до 1927. године.

Када су Пољаци 1946. године напуштали Трошeље, са собом су у Пољску однијели и слику Светог Анте која је стајала изнад олтара. Деценијама касније, захваљујући труду Казика Сажинског и потомака некадашњих мјештана, направљена је вјерна репродукција слике која је 2018. године враћена у Трошeље. Тако је обновљена веза између завичаја и потомака пољских досељеника, а црква Светог Анте остала је симбол њихове вјере, заједништва и трајног присуства у овим крајевима.