Врбас
Извориште ријеке Врбас налази се на обронцима планине Зец, која је дио масива планине Враница. Припада општини Фојница и налази се на 1.715 метара надморске висине. Након краћег тока у смјеру запада, Врбас наставља да тече ка сјеверозападу, градећи импозантну композитну долину усљед проласка кроз стијене различитог састава.
Током свог тока дугог око 250 километара, Врбас формира Скопљанску котлину, Виначку клисуру, Јајачку котлину, кањонску долину Тијесно и Бањалучку котлину, а у доњем току и пространо Лијевче поље. У долини ријеке смјештена су већа насеља: Горњи Вакуф, Бугојно, Доњи Вакуф, Јајце, Бања Лука, Лакташи и Србац, у чијој се близини Врбас улива у ријеку Саву као њена десна притока, на 96 метара надморске висине. Слив ријеке Врбас обухвата површину већу од 6.200 km².
У већем дијелу тока Врбас је планинска ријека, што је условило изградњу акумулација и хидроелектрана: Јајце I, Јајце II, Бочац I и Бочац II. Након Бање Луке, Врбас поприма карактеристике равничарске ријеке и у смјеру сјевероистока отиче ка Сави, стварајући Лијевче поље, које представља житницу овог дијела Републике Српске.
Врбас је једна од већих ријека у Босни и Херцеговини, а од бројних притока најзначајније су Плива, Угар, Црна ријека, Крупа, Сутурлија и Врбања. Посебан амбијент чини ушће ријеке Пливе у Врбас у самом центру Јајца, гдје се налази јединствен водопад — ријетка појава у свјетским размјерама.
Уз ток Врбаса насељено је више од 500.000 становника. Долином ове ријеке кроз историју су пролазили значајни путни правци којима су се кретали људи и роба из средње Босне и Херцеговине ка сјеверним низијама. О томе свједоче бројни стари градови и утврђења, као што су Јајце, Врбашки град, Котор, Бочац, Гребен, Звечај и Кастел.
Највећи град Републике Српске, Бања Лука, настао је на обалама Врбаса, који је имао пресудан утицај на њен развој. Значај ове ријеке потврђује и чињеница да је у вријеме Југославије постојала Врбаска бановина, названа управо по њој.
Средином XX вијека, убрзаним развојем индустрије у Босни и Херцеговини, дошло је до деградације простора уз Врбас и нарушавања квалитета воде, што се одразило на биљни и животињски свијет. Иако велики дио индустрије данас није у функцији, значајна концентрација становништва и привредне активности и даље представљају притисак на очување ријеке.
Данас локалне заједнице улажу напоре да заштите Врбас и ставе га у функцију туризма и спортско-рекреативних активности. Посебно је атрактиван дио тока између Јајца и Бање Луке, погодан за рафтинг, кајак и кану. Захваљујући природним условима и улагању у инфраструктуру, Бања Лука је била домаћин свјетских и европских првенстава у рафтингу.
Дуж већег дијела тока постоје добри услови за риболов, а у ријеци живи више од 20 врста риба. У горњем току доминирају пастрмка, шкобаљ, липљен и младица, док су у доњем току заступљени клен, шаран и сом.
