Лакташи

У сјеверозападном дијелу Републике Српске, на око 19 километара низводно од Бање Луке, у Лијевче пољу, налази се општина Лакташи. Заузима површину од око 388 километара квадратних, а према прелиминарним резултатима пописа становништва из 2013. године, насељава је око 36 800 житеља. Сам град Лакташи насељава нешто више од 5 800 житеља.

Ова општина налази се на контакту двије макроморфолошке регије, Панонске низије и Планинско – котлинске области и простире се са обе стране ријеке Врбас. Богата хидрографска мрежа, угодна клима и плодно тло утицали су на развој аграра, сточарства и бањског туризма, што је овај простор чинило атрактивним од давнина. Ово подручје је погодно за развој пољопривредне производње, производње прехрамбених производа и пића, прераде дрвета и производње производа од дрвета, прерађивачке индустрије, електроиндустрије и слично.

Ова општина има повољан саобраћајни положај. Аутопутем је повезана са Градишком гдје има излаз на аутопут Београд-Загреб. Магистралним путевима је повезана са околним општинама Србац, Прњавор, Дервента. Од Загреба је удаљена око 170, а од Београда око 315 километара. На територији Лакташа, у Маховљанима, налази се једини међународни аеродром у Републици Српској.

Од укупно девет бања на простору Републике Српске, двије се налазе у овом подручју. Познате по својим љековитим својствима, још од античких времена користе се у балнеотерапијске сврхе. Поред значаја љековите воде, Лакташе карактерише и близина Националног парка Козара. За туризам је важно споменути и: камену куглу непознатог поријекла у Слатини, љековите стијене у дворишту Украјинске цркве у Деветини, шумски водопад у Слатини, изворе киселе воде, стару цркву брвнару у Малом Блашку, археолошки локалитет „Зидине“ у Лакташима.

Вријеме римске владавине имало је огроман утицај на формирање културног наслијеђа овог краја. Од археолошких локалитета истичу се Римске терме, Балкис (рановизантијски изгубљени град), локалитет Брдашце, локалитет Градина, Шушњари (остаци више култура и народа који су се на овом подручју смјењивали током вијекова).

Најзначајнији споменик културе овог краја је Црква брвнара из XVIII вијека, посвећена рођењу Пресвете Богородице, а саграђена 1745. године; Ту се још налазе и: Храм Пресвете Богородице, Италијанска црква, Украјинска црква, Православна црква у Маглајанима, Црква св. Пророка Илије итд.

Подијели
Упознај је боље, вољећеш је више...