Вишеград

Вишеград је културна престоница Републике Српске. Андрићев град на Дрини данас настањује око 12 000 становика, који су распоређени на простору општине површине 448 километара квадратних.

На изузетно важном раскршћу путева који повезују Јадран са централном Босном и Србијом, те на самом ушћу Рзава у Дрину, смјештен је овај питорескни град. Природа простора општине богата је ријекама, љековитим изворима, кањонима, шумама и планинама... Градско насеље налази се на око 320 метара надморске висине. Један је од главних центара Подриња.

Претпоставља се да су простор данашњег Вишеграда првобитно насељавала илирска племена, док су касније пронађени несумњиви трагови римске цивилизације. Словенски период карактеришу бројни археолошки налази. Град на Дрини први пут се спомиње 1433. године, када је припадао српској властелинској породици Павловић. О томе свједоче градине Велетово и Добрун, као и Кула Марка Краљевића... Посебно важан локалитет Вишеград постаје у турском, а затим и аустро-угарском периоду, када ово мјесто поприма изглед градског насеља.

Културно-историјско насљеђе главно је обиљежје града. Мост Мехмед-паше Соколовића најзначајнији је споменик Републике Српске, а од 2007. године дио је свјетске баштине UNESCO-a. Посебну важност заузима манастир Добрун, центар духовности православног становништва овог краја. Поред чувеног великог везира Мехмед-паше Соколовића, душу граду дао је нобеловац Иво Андрић. У знак сјећања на њега у Вишеграду се налазе споменик овом писцу, кућа у којој је живио, библиотека и спомен-учионица у којој је великан српске и свјетске књижевности научио прва слова...

Велики туристички потенцијал града поред поменутих атрактивности чине Андрићград и жељезница – популарна Шарганска осмица, те препознатљива Вишеградска бања.

Подијели
Упознај је боље, вољећеш је више...