Манастир Драгаљевац
Манастир Драгаљевац налази се у Бијељини, у селу Горњи Драгаљевац, девет километара од магистралног пута М18 Бијељина – Брчко. Посвећен је Светом aрхангелу Гаврилу. Иако о томе не постоји писани траг, сматра се да је манастир подигао краљ Стефан Драгутин, који је на овим просторима боравио крајем XIII и почетком XIV вијека. У црквеној порти 1992. године пронађен је олтарски камен на коме је стоји да је из 1310. године. О постајању манастира свједоче и стећци из тог времена, пронађени у близини данашње цркве.
Некада су на овој локацији постојале три цркве, двије брвнаре и једна саграђена од чврстих материјала. Црква која се данас налази у манастирском комплексу, саграђена 1909. године, четврта је по реду и једина сачувана на овом мјесту. Саграђена је у српско-визатијском стилу и посвећена је Светим апостолима Петру и Павлу. Уз цркву у манастирском дворишту се налази и стара кућа „механа“, према љетопису из турског периода, која је служила за преноћиште и одмор вјерника. Саграђен је и нови манастирски конак са капелом посвећеном Светом Нектарију Егинском, која служи за молитву у зимским данима.
Манастир Драгаљевац је женски манастир и припада Епархији зворничко-тузланској. Данас у манастиру живе монахиње које се баве пољопривредом и вођењем манастирског домаћинства. Становништво овог краја вјерује да црквена звона овог манастира имају моћ да спријече временске непогоде. При првим знацима неверемена, монахиње звоне манастирским звонима, како би она својим продорним звуком разбила градоносне облаке. Према народном сјећању град никада није направио већу материјалну штету у селу.
Слава манастира је Сабор Светог архангела Гаврила и традиционално се обиљежава 26. јула пригодном културно-умјетничком манифестацијом.
