Леотар
Планина Леотар (1 244 метра надморске висине) највећи је кречњачки врх на подручју Требиња. Пружа се у правцу сјеверозапад–југоисток. Са јужне стране Леотара пружа се пространо Попово поље са ријеком Требишњицом, док је на сјеверу мање, Љубомирско поље. И само Требиње смјештено је у јужном подножју Леотара.
Леотар је препознатљив по својим стрмим и каменитим падинама, те оскудном вегетацијом. Преовладава ниско растиње и траве, које уз доста честе пожаре љети бивају додатно уништени. Вода се појављује само у подножју планине. Снијег на Леотару доста је ријетка појава. Планина је познати ареал љековитиг биља.
Назив планине потиче од грчке ријечи leios што значи свијетао. Правилан назив планине гласи Леутар или Левтар, док је традиционално у употреби најраширенији назив Леотар.
За вријеме Аустро-Угарске окупације на врховима који окружују Требиње изграђено је више војних утврђења.
Простор Леотара је посебно атрактиван планинарима, тако да постоји неколико уређених и означених планинарских стаза. Са врха се пружа поглед у правцу Црне Горе, на Орјен, Кучке планине и Комове, док се према сјеверу уочавају Биоч и Волујак, према сјеверозападу херцеговачка брда и планине, док према западу поглед допире све до Биокова. Према југу види се Јадранско море.
Велики број, како спортских, тако и културних друштава носи назив по овој планини, једном од симбола требињског краја.
