Гацко

У типичном крашком подручју, између планина Бјелашнице, Зеленгоре и Волујака, налази се Гатачко поље. У њему је смјештено урбано насеље, на надморској висини од око 940 метара. Општина Гацко простире се на 736 километара квадратних, а према прелиминарним резултатма пописа из 2013. године, у њој живи нешто мање од 10 000 становника.

Поријекло топонима Гацко везано је за давна времена у којима су овај простор насељавала племена Гота. У средњем вијеку Гацко је представљало важан центар на дубровачком путу који је водио до Фоче и Горажда. Данас се налази на раскрсници путева према Никшићу на југоистоку, Билећи и Требињу на југу, Невесињу и Мостару на западу и Фочи и Сарајеву на сјеверу. У историји ширег простора истиче се стари град Кључ који је улазио у састав земље војводе Сандаља Хранића Косаче.

Простор општине препознатљив је по језеру Клиње, првом вјештачком језеру у Босни и Херцеговини, на којем је изграђена прва лучна брана на Балкану. Једно од главних обиљежја овог простора су ријеке понорнице. Ријека Мушница највећи дио свог тока губи у понорима гатачког поља.

За привредни и укупни развој Гацка од највећег значаја је гатачки угљени басен и термоелектрана Гацко. Захваљујући овим привредним субјектима Гацко је, у економском смислу, једна од развијенијих општина Републике Српске. Пољопривреду карактерише екстензивно сточарство. Надалеко су чувени сир торотан и гатачка буша.

Многе знамените историјске личности потичу из Гацка, а свакако најзначајнији је гроф Сава Владиславић Рагузински, истакнути дипломата на руском двору.