Цековића кућа
Животна прича породице Цековић иако достојна филмског сценарија, данас је многима непозната.
Петар Цековић, из Бијелог Поља, средином XIX вијека, сели се у Сарајево. Ту је живио код добростојеће удовице Јованке Хаџимарковић, као подстанар, са којом се касније вјенчао. У браку су имали петоро дјеце. Петар се бавио трговином, те због посла често путовао до Цариграда, Румелије, Дубровника, Беча, Сплита, Трста... Њихов други син, Ристо, рођен је 1865. године. Трговачке вјештине научио је од оца, те је трговао робом са истока и запада. 1902. године Ристо се оженио Василијом Ђокић, дјевојком из угледне мостарске породице. У Палама су између 1902. и 1915. године саградили кућу која им је служила као љетниковац. Од њихових шесторо дјеце само је двоје дочекало крај Другог свјетског рата. Петар, по занимању трговац, и Милојка, стручна учитељица. Ни једно ни друго нису имали дјеце. Госпођа Милојка Цековић је од 1984. до 1995. године када је умрла, поклонила 80 породичних предмета Земаљском музеју БиХ, а непосредно прије почетка последњнег рата тестаментом је породични љетниковац у Палама, заједно са свим намјештајем, оставила Митрополији Дабробосанској.
Кућа је изграђена на терену са приличним нагибом, димензија 20 х 11 метара. Ова једноспратница са поткровљем, симетричне фасаде са дрвеним преградама на веранди, дрвеним степеницама, приземљем изграђеним од камена, двоводним кровом од цријепа и лима, са прозорима једнаких димензија представља архитектонско дјело високих умјетничких и естетских вриједности. Као таква, заузима важну позицију у укупној амбијенталној вриједности и слици града. Њена научна и образовна вриједност је још већа од како је у њој смјештена галерија ликовне колоније Пале.
Цековића кућа је 2004. године проглашена националним спомеником Босне и Херцеговине, а реконструисана 2007. године. Налази се у Романијској улици.
