Дервента

Између ријеке Саве, планина Вучијака, Крњина и Мотајице и ријеке Укрине, простире се општина Дервента. Она захвата површину од 517 квадратних километара. Према прелиминарним резултатима пописа становништва из 2013. године, општину насељава нешто више од 30 000 житеља, од чега у самом граду живи њих око 12 500.

Дервента има повољан географски и саобраћајни положај. Налази на раскрсници магистралних праваца Брод – Добој – Сарајево – Плоче и Бијељина – Бања Лука.  

Сматра се да је име Дервента настало од турске ријечи dervent, што значи тврђава. На простору ове општине утврђен је континуитет насељавања још од праисторије. Бројни су археолошки локалитети од којих се истичу Високо брдо (палеолитска станица), неолитско насеље у Горњој Лупљаници, Вис (илирска градина у Модрану), Сватовско гробље и културно-историјски комплекс Детлак са познатим налазиштем Амбарине.

Поред значајних вјерских објеката, међу којима се истичу православни манастир Доња Бишња и фрањевачки самостан на Плехану, истиче се спомен-комплекс Чардак. 

Дервента је претрпила огромна разарања у посљедњем рату, што се значајно одразило на физиономију, али и економски развој града. Индустрија и пољопривреда и данас чине основу привредног развоја општине. У индустрији су најзаступљеније гране индустрија коже и обуће, те металопрерађивачка производња.

У овом граду, поред чувеног Дервентског вашара, одржавају се бројне манифестације као што су Прољеће у Дервенти, Студентско љето, Госпојински сабор, Октобарски дани културе, Међународни сусрети пјесника – Прљача, Међународна ликовна колонија Патковача, Дервентски сајам привреде и туризма...

Подијели
Упознај је боље, вољећеш је више...