Пећина Бања Стијена
Током градње ускотрачне пруге кроз кањон Праче, Аустроугари су вршили истраживање у пећини Бања Стијена. Том приликом изграђене су приступне степенице и постављена је капија на улазу. То потврђују потписи аустроугарских војника у дубљим дијеловима пећине са почетка прошлог вијека.
Улаз у пећину се налази на лијевој обали кањона ријеке Праче, испод села Бања Стијена, по којем носи назив. Локално становништво је назива и Мрачна пећина. Улаз се налази на 590 метара надморске висине, око двадесет метара изнад корита Праче. Укупна дужина истражених канала је око 1 200 метара.
Спелеоморфолошки, пећина Бања Стијена је сложен, разгранат подземни систем за који још није поуздано утврђено да је повезан са системом пећине Дуговјештице, чији се улаз налази у близини и за који скорашња истраживања показују да је једна од најдужих пећина у Републици Српској и Босни и Херцеговини.
Пећина је богата разним облицима накита: сталактитима, сталагмитима, саливима, великим пећинским стубовима, травертинским кадама, драперијама и пећинским млијеком по коме је специфична. Има велики значај у спелеолошком, биоспелеолошком, палеонтолошком и туристичком смислу.
Током последњег рата шире окружење пећине је минирано те се због отежаног приступа приликом посјете препоручује присуство локалних водича.
